Ирена Маринковић: ПОНОЋ…


IMG_20180122_204624_984

 

И…
Зар мало је
На овом свету
Дивоте
Зар мало је
Човека
Да види красоте
Обамрсмо
Неким сињим
Мртвачким сном
Па не гледамо
О…
Облаци мутни
Разиђите се
Са мојих очију
Повез скините
Катанац откључајте
Муње ударајте
Подсетите
Нас
Ко род
У невреме
Срећа се тражи
Ко је слабији тај бива јачи
Ко ослепео је од туђега вида
Не издаде га вера
Већ туђа брига
Дајте да се присетимо
Куда кренусмо
Онако скупа
Природа рађа
Изнова
Ми би уништили
Све скупа
Зар чудно је
Што непрепознајемо
Дивоте
Кад навикнути
Одскора
Јежимо се на љубав
Не бежећи од срамоте
Само ватра
Непрегоревљива
Живим пламеном
Дарована
Буди учмале
Ускоро почиње
Зора ће

 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

w

Повезивање са %s