Светлана Рајковић: Коме ноћас стражим


Коме ноћас стражарим?!
О, ветрови, са планина, и, ветрови из равнина, гласније, силније ударајте, ноћас стражим у тишини, у глувој ноћи овој, те ме саму не остављајте, песмом река, окупајте.
Писни, соколе са висине, писни птицо моја снажна, дозови јато своје, стражи са мном, не могу сама.
О, гавране, верни пратиоче, где си сада гнездо свијо? Где си, да си, ти враголасти друже, дођи ноћас да заједно стражимо! 
Окупи шумо чопоре наше, окупи звери што нељуде лове, нека страже уз храстове снажне, нека буду уз раме моје! 
Дођи ноћас поред мене, ти што душом мене молиш, да те чувам, да те браним, од наказа и нељуди. 
О, душо што немир те узе, окрени се и погледај у висине, где соколови господаре, где гавранови страже, небо је ноћас наше! 
О, душо рањена, окрени се сад ка шуми, видиш, чопори се роје, тамо нема оних што те гоне, јер, страже се боје! 
Дођи ноћас под бор плави, да заједно песме отпевамо, нека соколови небо пазе, нека гавранови крошње страже, нека чопори шуме штите, нека ветрови гоне силније, утвара се не бој више! 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s