Саша МИЋКОВИЋ – ЗЕМАЉСКИ ОБРУЧ


 

 

Аз, буки, вједи… до вечности тако,

Кроз безвремена, хаосе и битке,

Рађање боли – умрети је лако,

Од Речи, Слова, или Мисли бритке!

.

У сваком гласу, мелодији, крику,

Или сонету, књизи, лексикону…

Угледам своју резбарену слику,

Сломљену, крту… Али васиону,

.

Још увек сањам, тихо прижељкујем,

Ко кад сам био дечак светлооки,

А из прошлости свакодневно чујем,

.

Сопствени вапај, вибрантно жестоки,

То запомажем: Земља души тесна,

Небо – тргни ме из земљиног несна!

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s