Душица Милосављевић – Ртањ


( прилог песми  „Ртањ“  су  песнички коментари Гаја Оскоруше, Милорада Максимовића и Верице Стојиљковић)

У времена стара када не би људи

јерарси су поставили светилишта древна

духом их повезали да заспале буди

да армија делује када буде спремна!

..

Конац сребрн изаткали до корена света

златном нити завезали поруке у етру

Ртањ центром учинили изнад сваког центра

Барјак на врх поставили што је видљив свету!

..

Елементи непознати самој Мидгард земљи

расту подно белих брда Артањ свете горе

гранају се испод језгра вулкана и мора

у атоме растворе се и опет се створе!

..

Оку људском видљив јесте цвет што расте туда

И орао што с гавраном на барјаке слеће

а срцима видљив беше сваки камен, руда

што се вечно с Родним духом световима креће!

*

*

лирски коментар –  Гај Оскоруша – Ртњу у походе

.

Ртњу у походе ходим вековима,

Чекајући вас виле и вилењаке,

Свет нестали да се

врати изнова.

.

Да зашуме брезе

на светилишту подно

Светог амфитеатра

Да кликћу малци

гавранови на Андским висовима

Свете древне пирамиде…

.

Црвени извор живота

чува успавани маг

тек пробуђен у

зори Свароговој.

.

Прича са драгим својим

ученицима и сабраћом

О Плану Расе велике

који сада ступа….

Ходе заједно по облацима

изнад центра Хелма,

чекајући пробуђење

одабраних душа.

.

Вечно сами …

А заједно с бескрајем…*

*

*

лирски коментар –  Милорад Максимовић – Артанија земља света…
.

Артанија земља света…
Подно врха од кристала што пламеном белим сија.
Иза магли и омаја, прича и илузија.
.
Она јесте онима што јесу.
.
Чувари су постављени
миром светим управљени.
Гором ходе сушти свете!
Тон живота живе песме
певуше у сутон, у јутро, у подне, у дан.
.
Снива се и снео се вечни сан!
.
Рт добре наде на Мидгарду јесте.
Океаном небескога светла, плове лађе сваког света…
.
И котве се подно неба у луци од белог светла,
док животом боји кристал свети…
.
И тако зими…и тако лети…
.
Артанија снива и плете потку безсмртну.
Ртањ чува сваку душу…
која жив-пламеном вагри.
.
Која се радосно купа у светој ватри.

*

*

лирски коментар –  Верица Стојиљковић – Светилиште Роду древном

.

Светилиште Роду древном
Алком светла
Душу земље с небом спаја

и

Кад срце отвори се
Пред олтаром Артања
Васиона Права угледа се

 

 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s