Велесова књига – цитат 1


Велесову књигу ову посвећујемо богу нашем који нам је уточиште и снага. У она времена бејаше човек благ и одважан да га назваше оцем Руса.

А тај човек имађаше жену и две кћери. Имађаше он стоку и краве и много оваца и пребиваше у степи и нигде не могаше наћи мужеве за своје кћери и мољаше богове да род његов тако не усахне. И Дајбог услиши молитву његову и по тој молби даде му што је молио. Тако бејаху ожењени они који су међу нама. И дужни смо веровати јер јасно је да бог Велес пород доноси. Дужни смо боговима нашим и стога им одајемо хвалу: Нека је благословен вожд наш сада и за век и векова.

Изговорише то волшебници и одоше.

Беше у то време отац словенски Богумир и имаше три кћери и два сина. Они поведоше стоку у степу и живеху у трави као у време очева. И беху они богу послушни а разумом

бистри. И тако тада мати њихова која се Славуни звала и о њима бринула рече Богумиру седмога дана: Имамо кћери наше да удамо и унуке видимо. Тако рече а (Богумир) упреже запреге и оде с коњима. И стиже до дуба који беше у пољу и устави се крај ватре. И угледа три мушкарца на коњима како му се приближаваху а ови му рекоше: Здраво буди шта радиш? Исповеди им Богумир муку своју а они му одговорише да су и сами у походу да жене нађу

Врати се Богумир на своју степу и доведе три мужа кћерима. Од тога су настала три рода сједињена и славна.

Отуда происходе Древљани, Кривићи и Пољани јер прва кћи Богумирова имала је име Древа, друга Скрева и трећа Полева. Синови пак Богумира имаху имена Сева и млађи Рус. Од њих происходе Северјани и Руси. Три мужа беху три весника: Јутро, Подне и Вече.

Населио се род тај на седам река где обитаваше иза мора у зеленом крају и стоку разводио још раније пре доласка на карпатске горе

Богумиру богови дадоше сва овоземаљска блага …

… и беше у нас овако … а међу старијима у роду бирасмо кнеза којега још у старо доба вођом називаху и старешином … то беху кнезови дуго времена и Грци их неће заменити биће до краја како и наликује мужу тог рода да даје потомке који управљају нама.

А после Богумира беше Ор са синовима својим. А када Хуни почеше велику борбу за утврђивање своје велике земље ми пођосмо одатле до Руса.

Сада су дошла друга времена, дужни смо да се окупимо и идемо напред, да не говоре како смо оставили нашу земљу и освојили туђу, него кажу како се боримо за себе. Зато Русичи, не остављејте Грке на вашој земљи, већ се борите за њу …

У то време река Ра беше граница с другим земљама, а данас се окомише наши непријатељи на нас. Ми смо дужни да се боримо за наше унуке, да задржимо степе наше и не дамо земљу никоме … тако смо дужни да радимо другачије. Нећемо спаљивати дубове на пољима, нити сејати па њима нити жњети по пепелу, јер имамо степе травнате, разбодићемо стоку чувајући је од непријатеља …

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

w

Повезивање са %s