Драган Симовић: Сневање и певање Вилењака са звезданом лиром


 

(Радмили Бојић,

Бранислави Чоловић

и Соколу са Велебита.)

 

Сусрет Владана Пантелића и мене јесте сусрет двојице самураја, двају степских вукова, вукова самотњака, двају вилењака са звезданом лиром.

Поклонимо се један другом уз поздрав: покажи ми шта си, у међувремену, од нашег последњег сусрета до данас, сазнао и научио.

Кога си све упознао, с ким си све диванио, шта си све открио, познао и освестио у овостраним и оностраним пространствима.

Пријатељство се чува, штити и негује.

Нема узгредних и случајних пријатељстава, нема површности, приземности и празнословља при сусретима и дружењима с пријатељима.

После сваког нашег сусрета и разговора, обoјица бивамо и богатији и племенитији за нека од битних и суштих сазнања, познања, знања и откровења.

Данас смо, шетајући поред Истера а потом и седећи у мојој соби, открили колико је погубна употреба туђица, празних и шупљих туђинских речи, колико је штетан утицај туђица на наш стваралачки дух, на нашу свест и самосвест.

Туђице, између осталог, знаду бити и подмукли крадљивци животне енергије.

Да, баш то смо данас освестили!

Не само што су сирове, грубе, рогобатне и бесмислене, већ нам и енергију краду, а да тога у први мах и не бивамо свесни.

Енергију наших изворних речи, речи силница и соколница, туђинске речи на подмукао и неприметан начин потиру и поништавају.

Када сам, у једном трену, разговарајући с Владаном, употребио реч апсолвирати, одмах сам почео да замуцкујем (боље би било да сам се за језик угризао!), а што значи, да је та наизглед безазлена туђица намах поништила свеколико исцељујуће дејство претходно изговорених србских речи, речи силница и соколница.

Моје неписано правило гласи: никада више не користим оне туђинске речи код којих само једном замуцнем, јер замуцкивање јесте упозорење и опомена из унутарњег суштаства, да се та реч (а то је реч вампир, реч крадљивац енергије) заувек избаци и одбаци као непостојећа.

У Дану Сварога, а то је време свих времена, ништа се више не сме ни сагледавати ни освешћивати по старом, са становишта позитивистичких и материјалистичких наука.

Све се сагледава, тумачи и освешћује са чисто духовног становишта, са оностраног теслијанског становишта, како то каже један мој пријатељ теслијанац.

Речи нису оно што смо учили, појимали и знали у Ноћи Сварога – када смо речи схватали као нешто несушто, беживотно и споредно, будући да су речи (а то тек сада видимо и осећамо у Дану Сварога) – суштаствена и сушта бића из вишњих духовних и оностраних светова.

Само једна погрешно употребљена, изговорена или написана реч, може буквално да нас убије!

(Ово Анђелка и ја корачамо насипом, на левој обали Истера, док нас Владан, из потаје, снима.)

Advertisements

3 comments

  1. Соко са Велебита

    Благодарим Соколе на овој посвети !
    Укратко ћу поновити оно што сам већ неколико пута овде а и на другим местима писао о овоме а то је : Француска влада је још давне 1982. године донела Закон о борби против старних речи у своме језику . Све стране речи, без обзира од кога и из чијега језика оне потекле , прогласили су НЕПРИЈАТЕЉСКИМ речима за француски језик . Тај Закон остао је на снази за навек.
    Ти рече, да када прочиташ страну реч да почнеш да замуцкујеш а ја имам још грђи осећај, уколико морам да је изговорим или када је од других чујем а то је, као да ме неко свом силином удари МАЉЕМ у главу.
    Било како било у француским владама ипак има неко ко води рачуна о достојанству и поносу свог народа. Код нас се тако нешто ни из далека не може назрети још за дуго времена, Нажалост, овде су обрнути поступци и радње у току и то из петних жила, од најмањих гмизаваца па до највећих моћника боље раћи силеџија ! Силује се језик , писмо је на издисају, Култ Ура је скршен , душа је скрхана а Дух је на умору !
    Господе Боже, благодарим Ти на свеколикој помоћи Роду Својему !!!!

    • Samo

      Поздрав Соколе!
      Наш је језик је много старији и далеко компликованији од Франциског за такву забрану. Поготово ако погледамо да су многе наше речи прво отишле у друге језике са једним значењем, а потом нешто мало измењене се после неколико векова(или дуже) вратиле одакле су и дошле. У наш језик. Ја бих се више залагао за осветљење таквих случајева. Нашли лингвисти би на томе требало да раде, онда нам неби био проблем користити и те наводне туђице. Када знамо да су изворно наше.

      Но, то није случај са свим речима, и неке су нам заиста наметнуте и требало би их истиснути. Непотребне су, имамо своје речи, и лепше и снажније од страних. Појединац то осети. Водити се духом, шта користити од туђица, а шта не.

      Све најбоље!

  2. Radmila

    О, Радости мила!
    О, Лепото од Живота!
    Срећна ли сам и блажена,
    Од Живота награђена!
    Благо Дарим Дарима Благости!

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

w

Повезивање са %s