ЗЛО ВРЕМЕ – Владимир Шибалић


guslar_by_forsaken91-d37sb3h
Част и слава палима у боју,
Душе нек’ им снују Ириј златни.
Не бејах ја од оних у строју,
Само сам песник, и гласник ратни.

Ја снове и боли народа мога
Опевавам у задимљеној биртији.
Требам ли се стидети тога
Што сам сам, што сам ничији?

Доба сиво надгрли ми домовину,
Лопине адске великаши посташе.
Клањај се, Србине, ономе господину,
А он се клања онима што те сатреше.

Видиш ли децу своју, Свароже,
Где клече, где пузе као црви.
Зла се само и несреће множе,
Жалим узалуд проливене крви…

Усуд ми додели песничка дара,
Захвалан бићу на томе довека.
Нова ми се рана срцу ствара,
А нигде томе не нађох лека.

До зоре ничија горела није,
Велики Његош учио нас томе.
Опет ће слободе барјак да се вије,
У инат свему, у инат било коме!
Advertisements

One comment

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s