Саша Мићковић: ЈАДРАНСКО МОРЕ И ЖЕНА – I


Јутро је и море мирише на свеже,

Мехуре и воду која се таласа.

Рибари извлаче отежале мреже,

Пучина се плави – обала беласа!

.

Врелина облива стене, брда, песак,

Светлуцају нимфе, хуче слане воде.

Сутоморем вије осунчани блесак,

Праменови сунца треперећи годе!.

.

Поврх гора, шума ветрови вијоре,

Подижући ваздух у светлу висину.

Када се јутарњи простори расплину,

.

Дан уцакли жаром, небне сфере горе.

Тек Свети Илија шестари зенитом…

А Посејдон лови по дну каменитом!

Сутоморе, 02.08.2017.

Advertisements

One comment

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

w

Повезивање са %s