Бранислав Прелевић – Смирена елегија


 

 

Љубави крв моју у својој стишај

До моје потпуне смрти много ће воде проћи

Moj лик обрастају маховина и лишај

Изговарам речи које се крадом претварају у ноћи

.

Коњи у трку протутњаше изнад мене

Твоме се лицу сунцокрети савише гладни сунца

За коњима меким ходом газе деца и жене

Уместо усне врес у љубавној ватри бунца

.

Помири се ca преосталом мојом крви

Она ти отвара врата у камену и нуди биљне лепоте

Из ње се легу змије славуји вране и црви

И прекасно сазнање да нас од земље смрт оте

 

 

Изворwww,poezijasustine.rs

-слика- Момчило Мома Фундуп-

 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

w

Повезивање са %s