Саша МИЋКОВИЋ – ЈАДРАНСКО МОРЕ И ЖЕНА – III


Кад огледаш лице у топломе мору,

С шеширом на глави, док ветар уплиће

Плаву, меку косу, обасјаваш зору,

Што због тебе тихо из свемира свиће!

.

Дан сатима хитро на мору одмакне,

Тек ти усред плаже сневајући лежиш.

Сунце низ образе светлило намакне,

Талас ослушкујеш – хармонији тежиш!

.

Господар дубина, Посејдон свемоћни,

Још видео није биће ко што ти си,

А ја знам са Земље да потекла ниси,

.

Већ из виших сфера, ту је Месец ноћни.

Ти си ћерка Сунца – а Јадран је место,

У које навраћаш због свежине често!

.

Сутоморе, 04.08.2017.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s