Душица Милосављевић – Вила са Цетиња


 

Дан ме буди

овенчан својим сребрним сјајем

други људи

корачају каменим вилинским гајем!

.

Гробови предака крви моје крви

стоје поносно расути у етру

тела ратничка не постају црви

од неба створени, не бивају у Свету!

.

Ветар завитла само постојање

усред врха великог што над морем стоји

поносно и гордо вила стаде сјати

ратнике разбуди и мача се лати,

а безсмртни не умиру, записано стоји!

.

Џабе људске звери бораве на власти

земаљско је пролазно и у земљу иде

погинуће живи од своје пропасти

душе Светих ратника у будућност виде!

.

Кад се камен отвори, проговори стена

тешко тада оном биће који душу нема!

.

Проговори вила, будећ своје претке

све јунаке давне што смрти пркосе

окупи их да делују на највишем вису

бејаху заспали, ал умрли нису!

Advertisements

One comment

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

w

Повезивање са %s