Лабуд Н. Лончар – ЗАБОЛИ ЈУТРО


Кад у грудима

Заболи јутро и

Магла покрије стопе

Запјева са гране птица и

Даљина донесе слике

Заглављене у сјећању

На лик једне жене.

Вјетар ко рука дјевојачка

На прозор,тихо, закуца 

И заболи у грудима јутро,

Замирише са плакара дуња –

Убрана са неба 

Руком моје мајке.

.

Заболи у грудима јутро…

Извор- Суштина поетике- часопис за књижевност-

 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s