Саша Мићковић – ЈАДРАНСКО МОРЕ И ЖЕНА – IV
Док пишем тинтом на обали списе,
Сиђи у Јадран, сунцем озлати се.
Натопи ткиво лековитим јодом,
И као шкољка осветлуцај водом!
.
Потом ко нимфа насучи на стену,
И смакни с тела песковиту пену,
А када зенит у амбисе тресне,
Морске дубине постаће ти тесне!
.
Изађи затим из течности слане,
Кад прва тама са Ловћена кане,
Време за чежње нагло пробуди се,
.
Погледај звезде, изнад мора висе,
Скинућу једну ветровитим летом,
Да те украсим тим небеским цветом!
.
Сутоморе, 05.08.2017.
Advertisements