Саша Мићковић – ЈАДРАНСКО МОРЕ И ЖЕНА – IV


 

 

Док пишем тинтом на обали списе,

Сиђи у Јадран, сунцем озлати се.

Натопи ткиво лековитим јодом,

И као шкољка осветлуцај водом!

.

Потом ко нимфа насучи на стену,

И смакни с тела песковиту пену,

А када зенит у амбисе тресне,

Морске дубине постаће ти тесне!

.

Изађи затим из течности слане,

Кад прва тама са Ловћена кане,

Време за чежње нагло пробуди се,

.

Погледај звезде, изнад мора висе,

Скинућу једну ветровитим летом,

Да те украсим тим небеским цветом!

.

Сутоморе, 05.08.2017.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

w

Повезивање са %s