Велесова књига – цитат 4


….. А Германарех, унук Алдореховог унука нападе нас са севера. Ови непријатељи на челу рогове носише. Варјази нас наговараху да их нападнемо, али ми не могасмо ратовати на две стране јер су и једни и други непријатељи и међу њима не беше разлике. Са моћном коњицом и бројним ратницима тада нас и Јазги нападоше са Танаиса.

И тама за тамом пристижаше и надираше, а ми смо само божију помоћ имали. Богови су нашу снагу пред напад удесетостручивали. Белобог поведе наше ратнике и коњицу и волшебници у шумама дограбише мачеве и у рат кренуше.  Видесмо чаробњаке како велика чуда учинише. Како им из руку ка Сварги пружених израстаху ратници небески. Они јурнуше на непријатеља и сахранише га. И видесмо тамо птице велике како нам долећу.  А устреми се на непријатеља бијући крилима Матер Сва и клицаше нам да земљу бранимо. И борили смо се за огњишта племена нашег јер смо Русичи.

Јурите браћо наша, племе с племеном и род с родом и туците непријатеља на земљи нашој јер она само нама припада. Не враћајте се поражени. Нека вас ништа не заустави јер сте под окриљем Сварога чија вас рука води у победу

Кад нас непријатељи нападаху, узимасмо мачеве у руке и побеђивасмо. А говораше Матер Сва да је будућност наша славна. И одлазимо у смрт као у празник. Приповедали су нам да смо некада давно, још док имадосмо храмове у Карпатима трговали са Арапима и другима. Дошљаци Радгоста уважаваху и ми им дажбине узимасмо честито, јер поштовасмо богове како нам је и поверено. Рекоше нам да веру непоуздану не примамо чиме очевима нашим почаст одајемо и дрвећу без воље не прилазимо. Неће руке наше уморне од плуга бити већ од мача, јер нам поверише да на границе наше идемо

и од непријатеља их бранимо. И ево, дим се до неба уздиже, што беше туга велика очева, деце и матера наших. Време је ратова. И не говоримо ништа друго. Само то. Варјаги стигоше до Непре, освојише земљу нашу и одведоше људе. Људе не одводите. Ако нас не послушате, искусићете мачеве наше. Одведите Рурика из земље наше и вратите га тамо одакле дође. Границе наше непријатељи опустошише и земљу нам опљачкаше. Ратујемо једино, да нашу земљу одбранимо.

Молимо се и клањамо се првом Триглаву и њему велику славу појемо.

Хвалимо Сварога, деда божијег који је свему роду божјем зачетник и творац је свега живог, вечни извор који тече лети свуда, а зими и никада не мрзне.

И том живом водом напаја и живот нам даје док не стигнемо до ливада рајских, блажених. А богу Перуну, громовнику, богу битке и борбе говоримо: Ти оживљаваш нас непрестаним окретањем круга и водиш стазом Права кроз битке до Велике Тризне. И сви погинули у борби – нека вечно живе у Перуновом пуку.

Богу Световиду славу узносимо јер он је бог Права и Јава и њему појемо песму јер је светлост кроз коју видимо свет. Гледамо и у Јаву опстајемо, а он нас од Нава чува и стога му хвалу појемо. Певамо и играмо њему и призивамо бога нашег да он земљу сунце и звезде постојано у светлости одржава.

Слава сва Световиду, богу нашем што отвара срца наша да признамо лоше поступке

и добру се окренемо. Нека нас у загрљај као децу прими јер овако стоји: Оно што створено је – половичним умом не бива виђено.

Јер тајна је велика, како то Сварог бива у исто време и Перун и Световид.

Два бића у небу садржана, Белобог и Црнобог су, а њих оба Сварог држи и заповеда.

За њима долазе – Хорос, Велес и Стрибог, а затим – Вишењ, Лељ и Летиц.

Затим – Радгост, Кришни и Колада, а за њима – Удрзец, Сиви Јар и Дајбог.

За њима следе – Белојар, Лада, Купала – Сенић, Житнић, Венић – Зрнић, Овсенић, Просић Студић, Ледић и Љутић, а за њима – Птичић, Зверић и Милић – Дождић,

Плодић и Јагодић – Пчелић, Ирестић и Кленчић – Језеркић, Ветрић, Сломић Грибић, Ловић и Беседић – Снежић, Странић и Свендић – Радић, Светић, Кривић

Красић, Травић и Стеблић, а за њима следе – Родић, Масленић и Живић – Ведић, Листвић и Цветић – Водић, Звездић и громић – Семић, Липић и Рибић – Брезић, Зеленић и

Горић – Страдић, Спасић и Листверић – Мислић, Гостић и Радић – Странић Чурић и Родић – а ту већ Смургл – Огњебог јаростан и прек рађа се брзо.

То је суштина Триглава јер сви од њега потичу и њему се опет враћају.

А ту је дивни Ириј и тамо Ра река тече делећи Сваргу од Јава, а Числобог одбројава дане наше и богу своја бројања саопштава: када је небески дан а када ноћ. И он дане дели на дане Јава који су дани божији и ноћ у којој само је бог наш Дид – Дуб – Сноп. Слава

Перуну – Огњебогу који стреле на непријатеље шаље и верно стазом предводи која је част и суд у војника. Он – златорун, милостив и праведан……

 

 

 

 

 

Advertisements

One comment

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

w

Повезивање са %s