Драган Симовић: Унутарња слобода


 

 

Схватио сам још у младости, да у спољноме свету, у свету бесловесних људи, нигде слободе нема.

Свака заједница, свако људско друштво тежи ка томе, да поништи нашу личну слободу, да поништи нас као самосвојне и самобитне личности.

Пробуђен и освешћен човек нема уточишта ни у једном људском друштву, чак ни у својему роду и племену.

Самим тим што је пробуђен и освешћен, што је самосвојан и самобитан, он већ, као такав, унапред није пожељан, никоме није мио и драг гост, јер свима квари осредњачки (медиокритетски) просек, просек бесловесног стада, крда и чопора.

Сви се одричу, и сви прогоне пробуђеног и освешћеног човека.

И, што је неки човек самосвеснији и самобитнији, све је и већа хајка против њега.

Све вране и чавке, сав олош и шљам, све парије и палије удружују се против пробуђеног, освешћеног, самобитног и самородног човека.

Зато су се такве личности кроз векове и светове повлачиле у самоћу, оснивајући тајне заједнице и друштва, скривајући своја знања, умећа и вештине.

Јер, сваки пробуђен и освешћен човек, пре или доцније, дође до познања, да у спољноме свету нигде слободе нема.

Преостаје му само унутарња слобода.

Слобода мисли и мишљења, слобода осећања и маштања, слобода сневања и стварања и, надасве, слобода најузвишеније, најчедније и најдивотније божанске љубави.

Када са ведсрбског а божанског становишта сазерцавамо овај свет, тада свуда око себе видимо ланце, окове и тамнице, видимо понижено и обесправљено бело робље, видимо торове и појате у којима је збијено стадо за кланицу.

 

Advertisements

One comment

  1. Милан

    Све је тако Песниче … Сви смо ми у заједничком скупу .. међутим разлика се прави у различитим подскуповима.. само мали број људи осети слободу,смисленост и праву исконску љубав… остали поверују у ову спољну озбиљну причу и ето ти проблема.. прође живот у борби са ветрењачама… овде ће увек бити правило да су сва видљива царства “њихова“ … наше царство је небеско… кад човек раскине са свим овим видљивим недоумицама добија сву неопходну снагу за даље.. чак би се усудио речи да онда овај свет доживљава као једну “шалу“ коју мора искусити и проћи… барем се ја тако осећам… технички одрађујем све на један моралан и поштен начин … осећам пролазност свих тих задатака али и њихову неопходност као коректора који треба да извуче оно најбоље из нас самих…. Свако ти добро желим

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s