Драган Симовић: Зурење у ватру
ИЗ ДНЕВНИКА ВИЛЕЊАКА
СА ЗВЕЗДАНОМ ЛИРОМ
Ситан и сув снег, над широким банатским пољем, ковитла и распршује ветар са Истера.
У врту, где је све бело и чисто уоколо, цепам дрва на дрвљанику.
Кад нацепам и нацепкам ситна дрва, распалићу ватру у каљевој пећи.
Док багремовина, буковина и церовина пуцкета на ватри, излазим из времена садањег и, намах, улазим у неко праисконо време…
Цепање дрва и распаљивање ватре, увек ме враћа у неке давно минуле векове, када су човек и вук били пријатељи, били један род, били једно вучје племе.
Зурење у ватру, у само пурпурно језгро ватре, поготову с вечери у сумрак, благотворно делује на свеколико наше биће.
Смирује дух, чисти ауру, сагорева паразите како у аури тако и у нашем широком животном, душевно-духовном окружењу. Надасве, прочишћава синусе и све дисајне путеве.
Једно од најлепших мојих тиховања јесте зурење у ватру.
Тада се у трену повезујем са боговима и богињама, с вилама и вилењацима, као и са свим иним невидљивим светлим бићима и суштаствима.
Иако је од јуче сибирка зима овде, на Истеру, дивотно се осећам док пред кућом, у врту, цепам дрва.
То ми је потврда, да сам још жив у овоме свету.
Ма какав да је овај свет, још увек сам у њему, и, још увек сам жив!
(Београд – Истер, 26. сечко 7527/2018.)
„У Родноверју не треба веровати у постојање, например, Бога сунца Ра, у његову моћ и животну силу. Довољно је погледати на небо, видети сунце, осетити његову енергију и видети утицај сунца на живот. Ви не треба да верујете или не верујете у постојање Бога ватре Симаргла – са ватром се стално сусрећете у животу.
Родноверни су схватали да ван природе нема Богова. Напротив, природа и јесте непосредно испољавање Богова. Најједноставнији облик општења човека са Боговима – то је општење човека са природом. Покушајте пола
сата да седите поред ватре или камина и гледате у ватру. Тих пола сата Ви ћете општити са Богом Симарглом. И ако сте Ви жив, осетљив човек, после тога општења Ви ћете променити своје унутрашње стање, своје расположење, своју енергију, своју животну снагу.“
– Владимир Алексејевич Истархов, УДАРАЦ РУСКИХ БОГОВА