Саша Мићковић – ЈАДРАНСКО МОРЕ И ЖЕНА – V


Сваког бих јутра тихо полијелеј,

Певао Теби молитвеним тоном.

Онда шкољкама као грамофоном,

Музику стварам – опет је јубилеј;

.

Јер чим низ етар твој се мирис распе,

И са аромом помеша небеском,

У метафори поредим те с песком;

Који цурећи сва времена наспе,

.

Тад твоја душа плута у клепсидри,

Крај мене кришом завек је усидри,

Па када Јадран посетимо опет,

.

Аз, Буки, Веди… Време је отекло,

Ал’ ми смо исти, мудро би се рекло:

Наш Дух Љубави од мрака је отет!

Сутоморе, 06.08.2017.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s