Милош Црњански: БЕЛЕ РУЖЕ


О, немој доћи, кад те зовем
ноћ ми последња остаде
дивна лековита безкрајна

.

О, немој доћи,
остави ми страсне јаде,
сласт још једина ми је тајна.

.

О, гле руже што се сагле беле
од невиности,
испод оне плаве јоргованске магле.

.

Дрхте од радости,
а кад их додирнем тако брзо
потамне, као да се прозор смрз’о
и раскид’о цветове невеселе
ледене тајне.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

w

Повезивање са %s