Од симбола љиљана до симбола Винче -1


СИМБОЛ   ЉИЉАНА   

НИЈЕ   

СИМБОЛ    ЦВЕТА

 

Каже се да папир трпи свакакве глупости. На стотине тона папира утрошено је да се народу предоче ватиканске измишљотине и небулозе, са циљем преиначивања славне ведско-аријевске културе и присвајања исте крађом и поробљавањем словенских народа.

Преотета а потом прерађена култура од стране других народа, постала је моћно оружије помоћу кога се вековима деградира словенски род. И данас, у институцијама образовања, научним институцијама, средствима јавног информисања, порталима и википедијама промовишу се ове подметачине интегрисане у Нормандској Историјској Школи која је проглашена за исправно учење, а сви остали погледи и алтернативе представљају јерес.

 Истина, у последње време не трују јеретике и не спаљују их на ломачи, јер поседују моћније оружије. Тихо уништавање људских живота изолацијом се примењује против неподобних учених. Ми данас не можемо доћи до исконских сазнања пустим читањем књига и записа, јер су оне писане углавном после деградације ведско-аријевске културе а праисторијски записи су намерено погрешно толковани.

Такав је случај и са симболима. Већина старих ведско-аријевских симбола се погрешно толкују измишљајући у ходу разна објашњења које често немају везе са здравом логиком.

Кратка историја појаве симбола љиљана у Француској

 Симболом којег хералдичари називају Љиљан, познатог још и као Ирис а у нашем народу као Бели Крин. Француски Fleur de Lys, италијански Ирис Флорентински, постао је познат пре свега у Француској, када се појавио на грбу краљевских породица династије Капетановића.

До прве половине XII века не налазимо сиболику грбова у Западној Европи. До почетка XIII века приказ жутих ириса на лазурно плавом пољу још увек није био симбол француског краљевског дома. Захваљујући проницљивости саветника Сугера који је служио на двору (1108-1137) и Бернарда (1091-1153), краља Људовида VI Дебелог и посебно Људовида VII Младог који је постао најпобожнији у целој династији Капетановића (987- 1328),  култ чисте Девице нашао је своје место у симболици француске монархије, која је почела да користи Крин Деве, чешће од било ког хришћанског монарха.

Као последица тога, хералдички штит са златно жутим љиљанима (écu aux fleurs de lis) први пут се јавља у 1211. год. на личном печату принца Људовида VIII (1223-1226) и 1215-1216 на  витражу Шартроског сабора са приказом тог самог принца у бојевој опреми.

Претходно, симбол љиљана Девице Марије је крајем средњег века постао у Француској амблем краљевске власти. Људовид VII користио је овај амблем на штиту, што је пренешено и на другу династију француских краљева из рода Бурбона, који су се често називали Људевидом (фр. Louis), јер се у краљевским кулоарима сматрало да је француска реч Lys, скраћеница од имена Louis, а није се помињало да може бити од србске речи лист.

До 1376 год. грб је био лазурно плава позадина са разасутих 30-так љиљана на њему. При Шарлу V мудром (1364-1380)  из династије Валоа (Валоји из праисторијског племена Вала) на грбу се остављају три крупна симбола љиљана, што се повезује са светим тројством, а три љиљана на плавој подлози постајu застава Француске.

 

 

France Ancien, краљевски грб  до 1376. год.

 

За време револуционарног француског терора (1793-1794) ношење овог знака кажњавало се погубљењем на гиљотини, иако је по томе што нам је представљено ово симбол љубави, изабраности Богородице и Светог Тројства. Хералдика нам објашњава да спој три латице у горњем делу хералдичког цвета симболише Свето Тројство, а да је сам љиљан чврсто везан за култ Богородице и означава изабраност и непорочност- духовну чистоћу.

 

Љиљан- грб града Фиренце

Усвајање симбола љиљана за краљевски у Француској објашњава се следећом легендом:

Краљ франака из породице Меровинга Хлодовех I је 496 прешао у хришћанску веру; после тога анђео чувар му је поклонио љиљан као знак прочишћења.

У другој варијанти легенде тврди се да је Хлодовех (ХладоВен) узео за амблем љиљан после догађаја који се десио на реци Рајни,  када су му водени љиљани показали плитко место где са својом војском може пребродити реку. Захваљујући овој појави и божијем дару, он је успео да победи у бици, савез германских племена.

Када је реч о династији Меровинга, треба рећи да се они сматрају оснивачима Франачке државе а гордо су истицали своје порекло од Исуса Христа и од народа Троје. Извор презимена ове династије нам указује на његово словенско порекло. Мер-о-Вини би на словенском значило “морски Вени”.

-наставиће се-

Извор-

Simboli i znamenja Архиве ⋆ Geometrijska Istorija

potop.site/category/simboli-i-znamenja/

 

 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

w

Повезивање са %s