Од симбола љиљана до симбола Винче -2


СИМБОЛ   ЉИЉАНА   НИЈЕ   СИМБОЛ    ЦВЕТА

Анализа симбола љиљана

… Важно је напоменути, када говоримо о грбу француских краљева од 1376. на знамењу присутна су три љиљана, на грбу Котроманића шест, на србском грбу два, румунском један и тд… Три љиљана на француском грбу објашњавају се светим тројством, иако се оно већ садржи у три листа љиљана. Зар то исто тројство није важно и код осталих хришћанских народа?

Након свих ових питања намеће се утисак да много тога не штима кад се објашњава значење симбола названог љиљаном.

Друга варијанта легенде нам говори једну важну чињеницу, везану за проблем војске при преласку реке. Ту потешкоћу су решили проналажењем брода. Следствено, симбол љиљана у ствари представља симбол брода.

Када се анализира симбол геометријски без хералдичких финеса, видимо да су приказана два лука испупчена један ка другом, тако да представљају сужење пута на коме се налази препрека приказана попреком линијом.

Кроз сужење усмерен је проток који савладава препреку, па је дебљина линије која га симболизује сужена у том делу. По прелазку препреке дебљина линије се увеличава. У хидродинамици постоји бернулијев закон где се приказују слични цртежи за струјање флуида при пролазку кроз сужену цев. Из овога произлази да симбол љиљана представља неко савладавање препреке.

У почетку је број симбола на француској застави требао је одговарати броју бродова на свим постојећим путевима кретања у Француској, а онда је значење преформулисано у три главна правца на улазку или излазку из земље.

Није лако лоцирати који броди су били одређени као значајни. Да ли је то био правац из Бордоа (брода куда протиче река Гарона и Дардон), кроз Пиринеје или СерБар који се налази на источној страни Пиринеја на обали БалоАријСког Мора, где недалеко протиче још једна река Гарона.

Поред та два места вероватни су и други правци ка Белгији и Швајцарској, који могу имати у називима реч понт, јер је она као и реч форт, настала у латинском језику од речи брод.

Сада се можемо вратити и потражити све бродове којим су у раном средњем веку биле маркиране и територије на нашим просторима.

 

На грбу Котроманића бела трака представља светли пут из центра Србије ка светом планинском врху Триглав куда је по предању кренула једна грана првог народа са неше територије.

На узвишењима поред постојећих бродова испред клисура или кланаца обично су била подигнута утврђења, одакле се контролисала територија.

 На важним местима, од помоћи су могли бити утренирани орлови, који су служили за рано откривање путника, трговаца или војске. Тада би група смештена у овим осматрачким пунктовима имала довољно времена да се спусти до пута и пресретне путнике. Уколико би то била непријатељска војска имали су  задатак да их пресретну и на уским местима спрече њихово даље напредовање, а гласници би се упутили стазама да упозоре надређене.

Једно је известно, сви ти бродови су биле копије само једног најстаријег брода, после чијег преласка је пре неколлико хиљада година настала наша цивилизација.

Праисторијско значење љиљана

Постоји правдана претпоставка  да су се најстарији свештеници-жреци на нашим просторима називали Миће а касније и Мите.

Њихова улога у организацији народа, територија и чувању традиција била је кључна. Они су живели најчешће одвојено од народа на узвишењима, гајили су традиције, организовали обреде па се на тим местима скупљао и народ који је учествовао у обредима и даривао Миће најчешће у храни и домаћим животињама. Временом њихове породице су се увеличавале, а део је одлазио да службује другим деловима народа који су се селили. Често су из ове касте бирани и одређивани најспособнији који су постајали вође народа.

И данас су остале речи из далеке прошлости које се изговарају у негативној конотацији. Тако дати некоме мито, или га подмитити значи придобити противправну корист за свој рачун. Митница је одувек било место за наплаћивање државних пореза од трговаца, а данас се гранични прелази на бугарском језику називају тим именом.

 

          

Ж – као форма симбола љиљана

Мите су својим предањима најзначајније догађаје из историје преносили у народу са колена на колено. Они су били та спона између историјских догађаја, традиције и народа. Догађаји су били везани са природним појавама и катаклизмама, а појаве у природи и карактеристике топонима везиване су за људско тело.

Налажене су паралеле  реалних догађаја са карактеристиком и функционисањем човека. Тако је и догађање везано за спасење приказивано на човечијим фигурицама познатим као лари или тотеми.

Ослобађањем љиљана од хералдичких стега, огољавањем од кича, добијамо облик слова Ж.

Ж је значило Живот после претрпљене катаклизме. У старословенском језику, а данас у руском, реч Живот представља део стомака у коме се налазе клице из којих настаје нови живот.

Пролазак кроз брод симболички се пресликавао на фигуре као излазак плода из женске утробе и рађање новог живота, новог човека.

 И Жена има овај симбол као почетно слово у словенским језицима. Постоје многи артефакти на којима ће се наћи докази за ове тврдње. У симболу немањићког двоглавог орла, реп је такође стилски приказан у облику крина.

 

Simboli i znamenja Архиве Geometrijska Istorija

potop.site/category/simboli-i-znamenja/

 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s