Саша Мићковић – ЗИМСКА НОЋ
Може бити красно у ноћима студи,
прозоре и стакла зимска цича стеже.
Ти прислониш на ме једре, топле груди,
док нас трептај среће опчињене свеже!
.
А у соби ватра, простор зрачи миром,
образе ти глачам покретима разним,
И читам сонете озвучене лиром;
уморну успавам шапатима мазним!
.
У поноћном трену санак у ум крочи,
па заклопи капке, сјајне, миле очи,
поспана ти глава на раме ми клоне,
.
спокојно уздишеш згрчена уз мене,
додирну се коже врело припијене…
И све до јутрења нежни снови роне!
Advertisements