Дрво у животима наших предака


У древним временима, готово поред кућа наших предака, почињала је шума.Од дрвета су правили готово све , куће, посуђе, кашике, оружје па чак и дугмад.За сваку ствар постојала је одређена врста дрвета.

Наши преци су делили дрвеће на оно са добром и са лошом енергијом.Дрво са добром енергијом је коришћено за изградњу кућа, ствари неопходних за живот и разне ритуале.На првом месту су били храст, бреза, бор,кестен…

Чак и ми данас знамо да одређене врсте дрвета могу да нам предају добру енергију а неке да нам је извуку.

Начи преци су своје домове углавном градили поред шуме а ако то није био случај, већ при градњи куће, садили су у дворишту дрвеће које је се никада није секло јер се оно сматрало делом породице.Углавном су то били храст или бреза а у Сибиру кедар.Дрвеће у свом дворишту су толико поштовали да су се чак са њим консултовали око битних ствари за породицу.Отуда у многим народним причама и бајкама наилазимо на разговоре са дрвећем где се често тражи савет за одређени проблем…

Постоје приче да су наши преци толико постовали храст да су га неретко имали посађеног у самој кући или су чак око храста  градили свој дом.На тај начин светиња је била увек присутна у куци и он је уједно представљао олтар.

Велико је било поштовање наших предака према дрвету и уопште природи која их је окруживала.

Највеће и најцењеније дрвеће се никада није секло нити употребљавало јер се веровало да је такво дрвеће насељено душама праведних предака.Такође се није дирало дрвеће поред или у близини гроба јер је владало мишљење да се душа покојника ту населила.

Такође су зазирали и нису хтели ни да додирују дрвеће са посебним аномалијама.Од сувог и мртвог дрвета се није ништа правило јер оно не поседује виталну енергију која би била корисна за свога власника.Такође се избегавала сеча дрвета зими јер је оно тада у хибернацији, сну и такође не поседује у себи потребну енергију.

Занимљиво је да су избегавали употребљавати дво које је срушио ветар или нека друга непогода јер је оно доживело насилну смрт па чак ни столари га нису употребљавали за израду јер се веровало да би предмет направљен од таквог дрвета могао своме власнику донети смрт.

Наши преци су знали да је дрво живо, свесно и да осећа па су веровали да оно плаче док га секу.Зато су имали обичај пре сече да принесу храну, поклоне се и разговарају како би одобровољили духове дрвета.

Знали су да живе у хармонији са природом и бићима која је насељавају и веома су их поштовали.

Извор- интернет страница- Тајне и лепоте наше Мидгард земље –

 

 

 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s