Душица Милосављевић – Пламен коловрата


Лакоћа мисли увлачи се у танану празнину уха,

нестварна реалност гради сенку људи,

од плочника траг се прави разбацаним стењем духа

мртво тело мртвог ума што је живо још се чуди!

.

Човек обрастао у материји и лажи

гледа уназад ка свету

и смрдљивог језика погани друге

и плете замке што њему плету!

.

Руина речи блатом се рађа

што човек ради, природа неће,

стрелу што шаље бумеранг враћа

и прави несрећу уместо среће!

.

Вероваће само у оно што види

коловрата пламен тешкоће му прави

душу не разуме и своје се стиди

мртав је у Праву, ал битише на Јави!

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s