Вељко Вујовић – У мислима


Замишљена у сновима својим,

Машта она рајски призор,

Сена чари; зари лице,

Пламен у очима, мути слику приче.

 .

Не зна она о времену стварноме,

Она снева снове лепе,

Да јој дознам мисли сањиве,

Било би велико изненађење.

 .

Тако срце пита ваздух,

О пролазним мислима мојим,

И девојци сањива лица,

Што би само пустолов; мисли својих.

 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s