Агрон Шеле – МОЈА МУЗА


Музо моја!

У којој лепоти сутона се кријеш?

 У каквом гају сном ми растеш?

Чијим песмама шеташ дубоким усецима?

 Каквом ме светлошћу обасјаш у мрклој ноћи?

.

Музо моја!

Стојим на литици тишине,

Сад разумем тишину свемира,

Крај мене давни заласци сунца плове

И рађају се неке нове зоре.

Музо моја!

Године ми сребро косом просуле,

Као кад на снежне врхове

Падну магле јесење.

 А дух води моје танано перо,

Што дрхтећи губи се негде у даљини.

.

Музо моја!

Сав се чудесима дајем, водиш ли ме?

Или се играш, окрећеш од мене главу,

Док гледам загонетне очи девојчице

И сузе од смарагда

.

Музо моја!

Буди се света душа и заборавља,

Да јутром она постаје песник,

Па скитница дан потроши,

Из нашег живота или привиђења.

.

С руског превео Анђелко Заблаћански

Извор-Поезија суштине-

 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s