Љубомир Симовић – Прозор


После сто година, у овој старој кући,

пробили смо прозор на слепом зиду.

Ко да се на досад непознату страну

цела кућа окренула.

У кућу месец сија с друге стране,

наопако се окренуле сенке,

све је с незнане стране обасјано.

Јесењи сумрак светли иглом и концем.

Кућа сад гледа у неку другу шуму,

низ неки други пут, у друге звезде.

С друге нам стране сада ветар дува.

Путнике које смо досад гледали како долазе,

одсад ћемо гледати како одлазе.

 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s