ЗАБРАЊЕНИ САН – Владимир Шибалић


11106295_819831464775495_778089365_n
Не бих смео ја сањати
Пештер пусти, ветровити.
Кад год бих одсањао
О теби бих запевао.
 
Не бих смео помислити,
Камо ли га опевати.
Јер кад певам ја о њему
Пљујем по своме корену.
 
То је моја коб и мука,
То је моја бол и мука.
Не бих смео ја сањати
Пештер пусти, ветровити.
 
Да ли и ти сањаш море,
Да л’ и тебе муче море?
Ил’ ти санак лута, бежи,
Па проводиш ноћ у чежњи?
 
Хајде скупа да сањамо,
Да се срећи понадамо.
Пештер пусти, ветровити,
Заједно ћемо опевати.
 
Зло ме неко ноћу тера,
Сан ми лети до Пештера.
Моја она бити неће,
У сну само има среће.
Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s