Владимир Шибалић – ДАН ИЛИ САН?


посвећено сестри Наташи

Само дан један

Мени к’о вечност би,

Не умем ти опевати

Колико недостајеш ми.

.

Ти си сада,

Погледај се – жена!

Ал’ увек ћеш бити

Моја сестра вољена.

.

Ти ћеш већ јутром

Далеко отићи,

А ја ћу остати, и с тугом

Нови бој водити.

.

На усној хармоници

Коју си ми давно дала,

Наша је песма жива,

Још није заспала.

.

Почуј песму коју

Сестри је брат спев’о,

Говори да сам дуго

Овај дан снев’о.

.

Пролама се она

Преко сињег мора,

Саткана од љубави,

Носталгије, и бола.

.

Она ће те чувати,

Јер мене тамо нема.

На валима плавим

Наша песма дрема.

.

Кад се зором будеш

Будила далеко,

Кад шапат мора чујеш,

Знај да ту сам, секо…

 

Advertisements

One comment

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

w

Повезивање са %s