ПРОМЕТЕЈ – Владимир Шибалић


Heinrich_fueger_1817_prometheus_brings_fire_to_mankind
Какав диван свану дан,
Као какав дечији сан.
А ја и даље себи сам
Непознат, и стран…
Пролеће рано грану,
Свако пође на своју страну,
А ја и даље сам
Од љубави мамуран.
Као да сам рат водио,
По олуји да сам бродио.
Немам више шта да дам,
Осећам да пропадам.
Сунце моје обасјај
Мили мој родни крај.
Покажи ми нове путе,
Заклињем се у те.
Поздрављам те десницом,
Не скупљеном песницом.
Сијај гордо, па ме згреј,
Љубави сам Прометеј.
Advertisements

One comment

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s