Лабуд Н. Лончар: Суза невидница


Са твог длана одлазе ласте

И праве пустош у грудима

Моје је свако јутро распјевано

Без обзира на бол и сјећање

Док миришу даљине

На сузу невидницу

Скривену у осмијеху

Обичног јесењег јутра.

 .

Са твога длана одлазе  ласте

И  по први пут

Ћутим пјесму –

Носим сузу невидницу.

 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

w

Повезивање са %s