Владимир Шибалић – ОТМЕНОСТ


Тако си хладна,
И отуђена од свих.
На први поглед видех
Да ниси део њих.

.

Тако си отмена,
И с правом пуна себе.
Ех, да ми је да сам
Бар на трен крај тебе.

.

Искушај ме, племкињо,
Мене и лудо срце моје.
Да ли у твоме срцу има
Места за нас обоје?

.

Ако има, а ти кажи,
Болне моје муке скрати.
Само ме никада не лажи,
Јер све се једном врати.

.

Ја, битанга, боем, мангуп,
А ти тако смерна, а врела.
У загрљају да л’ би моме
Таква к’о сад остат’ смела?

.

Пусти касте, нису важне,
Љубав јача је од њих.
Разменимо пољупце снажне,
Па да ти посветим стих.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s