Вера Веригина: Земља и Небо


Сваког су јутра више јеле
и гушћа хладовина.
Пролазе дани и недеље,
а цео живот ко година.
.
Но да л`постаје срце мудрије
док сати, дани, године лете?
Не. Ја се молим исто онако
ко некад кад сам била дете.
.
И у тренутку сваком тражим
још увек исту ону лепоту
у новој књизи, и у људима,
у сновима и у животу.
.
Ја сањам смирај последње туге,
варнице среће у сјајном низу.
О, људи, кад бисте само знали
како је земља небу близу!

.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

w

Повезивање са %s