Душица Милосављевић – Песма Беле виле


Играм у праскозорје светова своју игру душе

тихо на ветру, по световима ходам.

Са мном птице певају да опсене сруше,

да њихову песму својој песми додам!

Из очију ми бљесне каткад муња бела

да отера таму и ентитете мрака,

у часу када крв упали се врела

свако зло сагори та јачина зрака!

Од Светога пламена Творац мене створи

бесмртну и смелу у Нав да се спустим

и жезло ми даде које вечно гори

да њим тамне гађам и да их не пустим!

Од јачине зрака светови се буде

јер мој Свети плам сама љубав створи

и Творац ме посла опет међу људе

да заувек светло на Мидгарду гори!

О, нек радост влада у душама смелим,

које се не боје ентитета таме

нека их сагоре оружијем врелим

љубављу из срца и из душе саме!

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s