Љиљана Жикић – Карађорђевић: БРАНИЋУ СРБИЈУ И КАД БУДЕМ МРТВА!


 

Љиљана Жикић– Карађорђевић је рођена 9.марта 1957. године у Крагујевцу. Тамо је похађала балетску и музичку школу и била члан дечијег позоришта „Јоаким Вујић“. Такође победила је 1978. године у избору за најлепшу жену СР Србије.

Касније је дипломирала на Београдском Универзитету, Факултет Организационих Наука. Удавала се два пута и родила шесторо деце. Била је оштроумна и неустрашива.

Погинула је приликом обављања борбеног задатка 1. априла 1999. у рејону села Љубенић, општина Пећ, на Метохији. Одликована је Орденом заслуге у области одбране и безбедности првог степена. Успомену на Љиљану чува њено шесторо деце. „

Током агресије НАТО- а на СР Југославије и тероризма Албанаца са Косова и Метохије, јавила се као добровољац у 125. моторизованој бригади. У листу “Свет“, од 26. априла 1999, посмртно је објављена њена веома снажна родољубива песма:

БРАНИЋУ СРБИЈУ И КАД БУДЕМ МРТВА!

 

И кад умрем, ја ћу ногом опет стати

да стојим ко храбра и висока стена

поглед ће вечно границу да прати

ни гроб ми неће рећи да ме нема.

 

 

Изникнућу свуда где се миче цвеће

где ваздуха има и где нема,

тамо за све ћу бити и

за шта се не зна и

за оно кол’ко можемо да знамо.

 

 

Стражар ћу бити сурови и страшни

туђин и лопов да стално плаши

јер Србин не може да се зове робом

Србија ту су сви векови наши.

 

 

Чуваћу границу српске земље моје

опрост за грумен нећу дати ником

Моје ће руке хлеб сваком да нуде,

ал’ Србију никад, то је све што имам!

 

 

Ни огњишта, гробља, ни дедове моје,

због њих ће погача и отров да буде.

И кад умрем ја ћу ногом опет стати

да стојим ко храбра и висока стена

поглед ће вечно границу да прати,

ни гроб ми неће рећи да ме нема.

 

Advertisements

One comment

  1. Верица Стојиљковић

    Оног трена, када се упознаш са Љиљаниним животом а не осетиш вековну бол у срцу, која наш народ прати; и не осетиш тугу што сеже хиљаде година уназад; и не осетиш понос што припадаш Роду из кога је ова жена потекла; и ако ти очи не пролију ниједну сузу за овим угашеним животом – Човек/Човечица, како наш Песник каже, Србин/ња – ниси!
    Наш Род у овој особи, у овој жени, дао је слику изворног изданка лозе Србскога Народа.
    Прелепа, образована, мама шесторо деце, могла је (као многе друге жене данас) да бира људе, место, начин живота – цели свет је могао да буде њен.
    Она- одабрала је љубав према своме народу и живот није пожалила.
    Србијо имаш Виле Горкиње, Виле Језеркиње, Виле Облакиње; имаш и Вилу Равијојлу; реци Србијо да имаш и Вилу Љиљану…Љиљанку – ено је, седи међу Прецима славним нашим и воли воли … све нас….ено је ;
    Ено је у Орла лету, у изниклој Трави, у исцветалом сваком Цвету, у Потоку што жубори, у Камену, на врховима Планина… ено је свуд где нам око гледне; и ноћу…. кад се зачују Вукови…то Она јечи и каже да нашом земљом… непријатељ може само проћи – само проћи ал не и остати јер Србија се не брани више сама….ту је и Вила Љиљана!

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s