Радмила Бојић: Јасика на ветру


ЛИКИРА ВЕЧНОГ ТРЕНУТКА
Ево тужим од милине и радости, 
А и туге и жалости…
Да л ћу храбро срце моје пробудити моћи
Ил ћу ко Бранко Узалуд да га будим… мили мој
Сва ова Лепота која се расцветала у грудима мојим осећам,
Слутим како велику промену најављује у животу мом. 
То једно без другог не бива… не бива…
Ти то најбоље знаш, снаго и утехо моја♥
А биће да сам силно престрављена…
Треперим ево као јасика на ветру
То се сад не да зауставити…
Ево ме као она шкољка из Грозданине дивотне, дивотне, дивотне приче „Бисерна шкољка“
Трен је кад шкољку с бисером момак израња на површину океана, 
У свет за којим је толико чезнула,
и од болне чежње за њим бисер у себи створила …♥
Сад је чека блесак светла и тргање утробе…
 
Бисер је улазница за тај жељени вечносањани свет…
Срећа и Бол… Једновремено ♥
Ка чаше меда и жучи
Што смијешане најлакше се пију, роде мој ♥
…Тужи млада ђевера Андрију
Мила сина Милоњића Бана…
…Тужи млада за срце уједа
Очи горе живље од пламена
Чело јој је љепше од мјесеца
И ја плачем ка мало дијете
Благо Андри ђе је погинуо…
Хеј, благо Андри ђе је погинуо
Спознах Његошеве Царске версе…
Не питај шта кошта
Цену исту платио си и ти, љубљени мој…
Ох, како си леп, Господе!
Ох, како су дивотна дела Љубави твоје!
(Слике: Кери Дарлингтон)
Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s