Лабуд Н. Лончар – Граница ума
Не тражи границу ума
У знојном јастуку,
Док свемир беспослено на
Прозору сједи-
У њедрима ноћи
Куца страшљиво срце док
Скупљам опале звијезде
Сву ноћ кишну и стављам их
У твоје очи.
Advertisements
Не тражи границу ума
У знојном јастуку,
Док свемир беспослено на
Прозору сједи-
У њедрима ноћи
Куца страшљиво срце док
Скупљам опале звијезде
Сву ноћ кишну и стављам их
У твоје очи.