Мирослав Симовић: МОЈА А ТУЂА ЗЕМЉА


Газим по земљи мојој а туђа је,

пијем воду своју а плаћам је,

нити је ово мало среће моје, позајмили су ми је.

гледам сестру своју, не препознајем је.

Нисам ни странац међ својима, ни свој међ туђима,

а ни човек, а ни животиња,

већ мали број међу списима.

 

Ако могу украли би ми и прошлост и будућност,

да не знам ни ко сам нити камо идем,

нити ђед ко ми је био, испод чије је заставе крв пролио.

Волели би да будем нема сенка у дому своме,

па да ме на крају пониште,

гумицом да ме избришу.

А не знају да велика

душа и сан могу њих да потру,

и поново створе све за један дан.

Advertisements

One comment

  1. Верица Стојиљковић

    МироСлаве, покушавају да украду прошлост, садашњост и будућност- покушавају – понекад им се учини да успеју-понекад!
    Покушавају да избришу нам памћење; да не знамо ко смо, чији смо и овде што смо!
    Покушавају да сенке постанемо – да постојање нам обришу, пониште –покушавају!
    Ал никако да схвате, да спознају, да душу не могу ни да нам додирну и да битишу само још колико прилику им даје, за поправак, наш сан! Жив и Здрав нека си МироСлаве драги наш!

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s