БАБА


19642770_10155613637887642_4875193126873989254_n

 

‘…БАБА се јавља као ђедова баба, коју у маскираној поворци о Белим покладама (Рисан) представља мушкарац у женским хаљинама, са симболичним дететом на руци. Баба у овом обичају означава женског претка међу ђедовима, који представљају духове мушких предака (в. Покладни сватови), а вероватно и старинско божанство плодности, протословенско Баба, чији се траг сачувао у имену Дајбабе за једну пећину близу Титограда. У овом имену Будимир налази архетип ke (ko-ba ba „magna mater“) који би одговарао варијантама Кибелина имена Kupapas, Combabus. Назив Дајбабе везан је за пећину „под истим условима као и сва важнија места Кибелина култа, нарочито она у Анадолу и на егејским острвима“. У Босни се верује да се у свакој већој јами крије дивија баба, „која има доље све посуђе и ради све послове као и на земљи што се раде“. Можда и њене „брашњаве руке“ указују на демона плодности.
Белоруски назив баби, којем одговара и украјински дјадинки, такође означава духове женских предака. У Кучима колачиће које спремају за задушну суботу називају бабице, а у Македонији коледаре, који представљају духове предака, понегде зову бабари. У Малошишту (Лесковачка Морава) патарицу (последњи дан славе) називају баба, а преко Мораве патарица се прославља готово исто као и слава. Патарицу називају и женска слава.
ш. к.

У старословенским веровањима баба је била демонско биће. Тако се еуфемистички називало и старо женско божанство у Срба, које је имало хтоничке особине и чији атрибут може бити жаба. Њено име није се сачувало, свакако из претераног страхопоштовања према њој, али се сачувао њен еуфемистички назив Баба. Успомена на њу сачувала се у топонимима, који се односе на планине, њихове врхове и насеља: Баба је планина у Херцеговини, једна у Србији (код Параћина), једна у западној Македонији, Тресибаба у Тимоку, Бабина чука (1004) у Горњој Топлици, брдо Бабина глава у колубарском селу Дражевцу; Бабина гора, Бабин зуб, Бабино поље, Бабина ријека, Бабино језеро, Бабин дуб, итд.; Мучибаба је село код Књажевца, друго код Гњилана, поток у лепеничком селу Губеревцима (сада Борцима); село Бабе у Космају, село из XIV века код Дечана, Белобабе код Пријепоља, Бабине у Полимљу, Бабица у Косаници, Бабичко код Лесковца, Бабајић у Колубари, Пленибабе у Штавици,
Бабушница у Лужници; у Црној Гори: Бабино и Дајбабе; у Босни: Бабино село, Бабетино, Бабешница, Бабинац, Бабине и друга; у именима биљака: бабина душа, бабино ухо, бабина свила и др.; у басми:
„Пусти, баба, коњу крв и телету млијеко“; у етиолошким скаскама: Бабини хукови, Бабини јарићи који су се окаменили; босанско веровање да у свакој јами (пећини) има „дивија баба“; бабом се назива крсни
(славски) колач који се у тимочким селима ставља на сто уочи славе и не склања се док траје слављење; бабурица је подушни колачић у шумадијским селима…“ – Српски митолошки речник (Шпиро Кулишић, Петар Ж Петровић, Н Пантелић).

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

w

Повезивање са %s