Драган Симовић: СУШТ ЉУБАВИ – ТАЈНА ЗЛАТНОГ ПРЕСЕКА
ЛИРИКА ВЕЧНОГ ТРЕНУТКА
Хајде да диванимо о Златном пресеку.
Сви о томе диване, сви о томе пишу студије и књиге, и свако о томе има своје мишљење и своју теорију: философи, математичари, физичари, вајари, грађевинари, уметници, песници и музичари.
О Златном пресеку сви знају све, и нико не зна ништа!
Све што сам међу силним списима годинама налазио о Златном пресеку, све би се то искључиво односило на материјални, физички, вештасвени свет.
И, што сам више трагао и истраживао, све сам мање разумевао и знао, све сам удаљенији од суштог одговора бивао.
А онда сам – више не знам ни када ни како – одговор потражио у Акаши.
Одговор из Акаше гласи: сушто суштаство Златног пресека није у физичкој, материјалној Васељени, већ у Оностраној Духовној Васељени, у Васељени Свести.
Тајна Златног пресека јесте у Љубави свих љубави, у Божанској Љубави која надилази и превазилази сва материјалистичка учења, све позитивистичке науке, све материјалистичке философије, физике, математике, геометрије и алгебре.
Материјална Васељена јесте само пресликана Духовна Васељена, тако да сви физички закони у њој бивају подређени и усаображени са Законима Васељене Свести.
Шта је Златни пресек у Духовној Васељени?
Ево песничког одговора:
Збир љубави двају суштих бића (Човека и Човечице) једнога према другом у садејству са Божјом Љубави над њима једнака је Љубави Самога Творца према најмањем суштом бићу, према најмањој Својој творевини.
Када ми, битни и сушти, у овоме свету, међусобно поклањамо и делимо љубав једни другима, онда се та љубав не расипа – како би неки помислили – већ, напротив, сабира и увећава у Творчевој Љубави.
Сразмерно нашој међусобној љубави нараста и Божја Љубав над нама и у нама.
Златни пресек између наше љубави и Божје Љубави пролази кроз само језгро, кроз саму сушт нашега срца.
Ово потом само пренесите и пресликајте на материјални свет: на поезију, музику, сликарство, вајарство, стваралаштво, математику, физику и архитектуру, и, ето вам суштог одговора!
У Дану Сварога математика више неће бивати баук као у Ноћи Сварога.
У Дану Сварога излазимо из свих материјалистичких и позитивистичких теорија, учења и наука, и улазимо у Поље Божје Науке, у Поље Божје Свести, у Простор-Време Божјег Стварања.
Ох, како си леп, Господе!
Ох, како су лепа дела Твоје Љубави!