Драгана Медић: Сви ми играмо своје улоге живота


Колико је дар,
толико је и терет
имати увиде у неке друге животе,
зато и не чуди
што сви не можемо да видимо
и та путовања душе
док не сазримо довољно,
док нам видик и осјећаји
досегну и тај ниво спознаје,
свеукупности…
Све је школа,
ми ученици,
некад бољи,
некад и понављачи…
Некад мама,
некад тата,
сестра, брат
и у недоглед испреплетени
играмо своје улоге живота.
Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s