Драган Симовић: И гле! љубав једна дужа од века


Untitled-2 copy.jpg2222

Присетих се,

у трену,

једне вилинске љубави

из једног минулог живота.

И тада је,

као и сада,

 цвао багрем бео.

И тада је,

као и сада,

небо било бистро,

високо и плаво –

 плаво као очи њене!

И тада,

као и сада,

бејаше вечерњи сутон,

 и у сутону вечерњем

тиха и сетна песма,

 што се на ветру кидаше

понад широких поља

 у којима –

и тада! –

бејаше цвао багрем –

гле! багрем румен и бео.

(Негде у пољима банатским,

кад багрем бео цвате,

7523. године)

 

Advertisements

2 comments

  1. Радмила Бојић

    Вилењаци и виле од љубави саме живе!То су они „што за љубав главу губе и умиру када љубе!“ Познадох те и у ноћи Сварога по Песмама и севдахууу, Дико наша вилењачка, а где нећу сад по дану, певајући песму раз-Драган-у!

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

w

Повезивање са %s