Сњежана Прлић – Повјерење


На леђима велк’е птице

ја се винух, полетих високо

пут облака, бијелих меких

и на небу модром ја занијемих.

.

Биће што је стигло да ме носи

шири крила и вјетру нас предаје.

Обгрлих га око врата снажно

а наша срца ускладише откуцаје.

.

Гдје идемо, када стижемо

нит ме брине нити пуно марим,

знам, Орао пут часни свој има:

на томе му душом благодарим.

.

Фото: Xiaodi Yin

 

 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

w

Повезивање са %s