Сњежана Прлић – Повјерење
На леђима велк’е птице
ја се винух, полетих високо
пут облака, бијелих меких
и на небу модром ја занијемих.
.
Биће што је стигло да ме носи
шири крила и вјетру нас предаје.
Обгрлих га око врата снажно
а наша срца ускладише откуцаје.
.
Гдје идемо, када стижемо
нит ме брине нити пуно марим,
знам, Орао пут часни свој има:
на томе му душом благодарим.
.
Фото: Xiaodi Yin
Advertisements