Милорад Максимовић – Божја ватра
Да ли је време за рат ил` мир?
И стопом поносно стати на пир
што носи животе око нас…
Дал` ће трубе одјекнути ноћас
да објаве зоре руј
и новим Сунцем сав наш спас?
И ето, док мисли се множе и роје
осећам мирис тамјана и руже,
долазе с` неба нашега дома.
Душа ми говори тихо нечујно
да срце се ободри и буде спокојно
јер Љубав нас избави од мрака све!
И стога шаљем ти мисао и тон…
Боју којом слика Бог…
Љубав, наду, веру и мир.
Јер род тај гради Свемир.
А Све-Мир смо ми.
Светим пламеном створени- Ватром Божје Љубави.
Advertisements