Драган Симовић: Пролетња ноћ у врту за тиховање


 

 ЛИРИКА ВЕЧНОГ ТРЕНУТКА

ВИЛЕЊАКА СА ЗВЕЗДАНОМ ЛИРОМ

(Ленки, једној малој дивот-вили.)

dragan simovic portret

Седим на тераси понад врта за тиховање, слушам усаглашено, титрајуће и трепереће, глазбање на стотине, на тисуће хорова жаба, глазбање које се прелива у дивотну смирујућу, мантричну и омамљујућу чаровиту вилинку, што се на лаганом дашку, који допире са Дунава, узноси пут звезданих јата.

Загледан у звездана јата, између румених и пурпурних облака, у пролетњој тихој ноћи, зурим, у својим песничким сновима, у неке тајинствене и оностране даљине, с ону страну звезда, с ону страну обзорја, с ону страну свих даљина и светова стварности.

У стању тиховања, у стању праисконе сневајуће медитације, проничем у само Језгро, у само Биће, у само Суштаство Стварања.

Све што видимо, и све што не видимо, у свим световима, у свим пространствима, све смо то ми сами створили, а да ни свесни нисмо тога.

Заиста, нисмо свесни – давно смо, лутајући тајинственим и овостраним пространствима света у опсени, испали из наручја Прамајке Свести – да ми поседујемо чудесне дарове Божанског Стварања, да смо ми самима себи Богови, да смо ми самих себе Створитељи.

Све што смо кроз многа поколења, кроз многе нараштаје, кроз многе векове, кроз многа тисућлећа тражили у спољним световима и пространствима, заиста, све то дубоко у нама, дубоко у нашем бићу, дубоко у нашем суштаству, гле, одувек, и заувек, обитава.

Седим на тераси понад врта за тиховање, загледан у своју звезду, загледан у сазвежђа, загледан у звездана јата и, у дубини својега унутарњег срца, осећам неизрециву радост и милину, осећам једну дивоту над дивотама, што могу то своје осећање да преточим у песничке речи, и да пренесем и предам својим читаоцима кроз време и простор, кроз бескрај и вечност, те да и они, читајући ову лирику, осете и доживе ово што и ја сада, у овоме трену, осећам, појимам, доживљавам и живим.

Како се свим бићем и свим срцем радујем, што смо сви ми – Једна Душа, Једно Биће и Једно Суштаство!

Заиста, верујте и знајте, само нас Лепота, само нас Дивота, само нас Љубав спасити може – и хоће, и гле, већ нас и спасава!

 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

w

Повезивање са %s