Драган Симовић: Вечерња песма од сете и милине


IMG_20151202_141238

Загледам се тако –

не знам како и не знам што! –

у дрво једно у даљини,

у облак један,

 усамљен и бео,

понад утихла поља од смиља,

 у вечерњи сутон, румен и зелен,

и тада, гле! изненада –

 у дубини душе и срца –

осетим неку чудесну

 и неизрециву љубав

према свима и свему,

према сваком ближњем,

према сваком бићу,

према свим световима

и, надасве,

 према свеколикој

творевини Божјој.

 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

w

Повезивање са %s