Лабуд Н. Лончар: Он одавно хода


Његово срце станује на небу

И Он одавно хода

Без срца у грудима

Очима претражује космос

Који станује у њеним очима

Корацима мјери таласе морске

Који му глежњеве квасе

Вјетар му доноси узалудно

Даљине одбачене за раменом

 

.

Он одавно хода

Без сузе у очима

И без срца у грудима –

Тамо станују устрашене птице

Што јутра буде

.

Његово срце одавно

Станује на Небу…

 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s