Верица Стојиљковић – ВАСИОНА


30265274_990519504438004_168457971787890688_n

 

Стојим понекад, тамо, на ивици Васионе
И гледам како у плавилу њеном се злати
Крај родни! Душа пожели да оде и полети

Онда зачујем име своје – Васиона – затрепери!
Додирну ме нити гласовне и прах љубавни и
Моја птица што време мери каже – не одлази
Не одлази – живот је овде твој звездани!

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

w

Повезивање са %s