Етнолошка обрада појма „ДРВО“


23000211_10155987891492642_8133088767882049675_o.jpg

 

“…Основне митолошке представе

Са дрветом се, код Срба, повезују бројне митолошке представе, од космогонијских митема (схватање о „васељенском дрвету“ на којем стоји земља и за које је везан нечастиви, или пак Дукљан, црни пас итд., који покушава да уништи свет) до разноликих мотива карактеристичних за демонолошка предања. С једне стране, дрво може бити проглашено за свето и укључено у обреде под покровитељством Цркве, док с друге стране, оно може бити сеновито („сјеновито дрво“) и повезано са демонским, нечистим бићима. С тим у вези, забележене су бројне приче и представе о појављивању оностраних бића на дрвету или у његовој близини. Карактеристичан пример повезаности дрвета са хтонским светом представља значење дрвљаника – места на којем се цепају и смештају дрва за огрев – који се у бројним представама доводи у везу са појавом демонских бића и сматра за нечисто место.

С друге стране, за разлику од дрвљаника као нечистог места, запис представља свето место, и поред тога што се и с њим често доводе у везу различите натприродне појаве и натприродна бића (змајеви, на пример). Примера ради, потес Змајевац у области Стига добио је име по змају за кога се веровало да живи у једном дрвету код култног извора.
По народним представама, и виле се рађају на дрвећу, а мајка их повија у лишће. Такође се веровало и да су нека велика стабла била њихова станишта (тј. да се у њиховој близини окупљају), па је такво дрвеће називано вилинским или самовилским. С једне стране, овакво дрвеће сматрано је веома опасним, тако да се избегавао чак и краткотрајан боравак под њим. С друге стране, у неким крајевима се боравак под оваквим дрветом сматрао једном врстом терапије, тако да је болесник остављан испод њега како би виле током ноћи излечиле човека. Сличне представе – засноване на дрвету као станишту – забележене су и о вештицама, као и о другим оностраним бићима (нпр. осење), а свако од оваквог дрвећа захтевало је посебно понашање и третман. Један упечатљив пример забележио је С. Тројановић, а подвлачи га и Д. Бандић у свом речнику. Реч је, наиме, о томе да се у околини Кратова (село Рударе) налазио „оброчити“ дуб у чијој близини су се, по народном веровању и причама, појављивала бројна привиђења у облику различитих животиња (хрт, бик итд.). Људи су избегавали да пролазе поред овог дрвета, пре свега после заласка сунца, а онај ко је то морао да уради истргнуо би кончић са одеће и прикачио га на стабло, да би мирно прошао. Дакле, очигледно је реч о симболичној жртви натприродним бићима која су се окупљала око дрвета, што је, свакако, упечатљив пример односа српског становништва спрам оваквих табуисаних објеката…“ – Етнолошка обрада појма „ДРВО“ – Ивица Тодоровић.

Више о поменутој теми можете погледати на линку —> http://etno-institut.co.rs/cir/pojmovnik/d/drvo%20ETNO.php

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s