Словенка Марић – РОДОСЛОВ


Священная Роща. Николай Сивенко.jpg

Некад давно сањала сам чудан сан: У непознатом пределу, невидљивом оградом ограничен круг у коме стоји мноштво људи. Изван тог невидљивог круга не могу да изађу. Налазим
се у прстену људи који окружују ову скупину у кругу. Ми смо посетиоци који радознало гледају људе заробљене у кругу.
Призор је невероватан, узбудљив и упечатљув! Људи у кругу су обасјани благом светлошћу као месечином, али лица су јасна
и видљива. Људи се нагињу ка нама који их посматрамо,машу
рукама и нешто нам довикују.Разазнајем једно лице које
гледа у мене. Човек ми маше руком и кад схвати да га видим.
виче, непрестано понавља : „Гледај ме, запамти ме,запамти
ме!“ Јасно видим његов лик и памтим. Обузима ме чудесно осећање судбоносног тренутка и долеће мисао: Па ово је мој
покојни деда Витор! Јесте то је Витор! Сцена нестаје јер се будим.
Деду Витора једва је запамтио и мој отац јер је умро кад је он имао тек десет година. А ја га видех у сну као на јави. Његова порука се урезала у моју свест и није ме остављала на миру.
Веровала сам да јој није потребно тумачење. Од тада сам 
почела да истражујем родослов. Наместиле су се неке срећне околности и стигла сам до предака из друге половине 18. века.
Даље од Виторове прабабе се није могло. Мислим да је
довољно. Сви преци од досељења у Љубиш су ту, записани.
Данас озбиљно мислим да човек није достојан својих предака
ако не зана свој родослов најмање до прадеде и прабабе.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s