Драган Симовић: ЈЕСМО И БИВАМО!


 

Пострадасмо, али се и снова родисмо!

Страдање је наше, кроз векове и светове, вазда  претходило поновном рођењу нашему.

И сваком будућем рођењу нашему, претходиће страдање наше.

Ми смо Народ – Древан и Вечан –који, без престанка, умире и снова се рађа,

из пепела свога, попут Жар-Тице, попут Кола Лучезарног –

Кола Сварогова.

Онај ко је на Путу Светлости, може да страда и пострада, али никада нестати не може!

Нестаје само онај који скрене са Пута Божјега, који се руга Духу Стварања, који се одриче Лепоте, Доброте и Љубави.

Такав нестаје заувек!

Чувајмо се оних који нас застрашују, који, као заразу, шире страх око себе!

Страх је наш највећи непријатељ; страх нас од Створитеља и од Живота удаљава.

Страх нам замрачује Свест, а Свест је од Бога и у Бога!

Страдали смо толико пута, па страдамо и данас.

Нема ту ничега новог!

У Србској Књизи Живота, сва су страдања наша златним сунчевим ждракама записана.

Страдали смо због Истине и Правде.

Страдали смо због Светлости у срцима нашим.

Страдали смо, а, ипак, Јесмо!

Јесмо и Бивамо!

Страдамо и данас, али и даље путујемо према Језгру Светлости, знајући и верујући, верујући и знајући, да нас на Путу-Свих-Путева чека Онај Који вечно бдије над нама, и Коме смо ми Народ мио и драг!

Advertisements

2 comments

  1. Жељко Стрика

    Истину говориш Песниче, али ја морам ово да прокоментаришем, односи се и на неке раније записе и коментаре, и не само твоје, и ово је мој задњи упад на ову тему.

    Да ли би се ми изнова рађали и васкрсавали да није било вјере у Христа? Да ли би још имали грб са оцилима? Да ли би нас сада уопште било? Важније од тога колико нас има, у овом времену, јеста да НАС ИМА и да хоћемо, можемо и смијемо. Можда ћемо једног дана сви стати под једну шљиву, али ћемо БИТИ.

    ЈЕСМО И БИВАМО!

    Вјера у Христа коју су наши предци имали, била је јака као камен на којем су расли. Камен на којем су зубе сломили и турски јарам, и латинске варалице и звијери, и аустријски ћесар, и њемачки каплар и највећи масонски син и ватикански агент (којему се скоро испуни жеља с краја рата: „за 70 година неће бити Срба“) .
    Јуче поломи зубе и Нато, а даће Бог да данас поломи зубе и ЕУ демонкратија.

    А с чиме ћемо ми пред живог Бога изаћи? То би могли да се питамо свакога дана и да се надамо да нам Господ драги милостив буде.

    https://srbin.info/2018/04/12/pilipenda-muke-srpske-dalmatinske/

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

w

Повезивање са %s